11
Nɑ kĩ i kɑ mɑn tɛmɑnɑ nɛn wiirɑru sɔɔ fiiko. Geemɑ, i kɑ mɑn tɛmɑnɛ. Nɑ nisinu mɔ bɛɛn sɔ̃ ni nu wee Gusunɔn min di, domi i sɑ̃ɑ nɡe wɔndiɑ wi u kun durɔ yɛ̃, wi nɑ durɔ turo kɑ̃. Durɔ wiyɑ Kirisi. Adɑmɑ nɡe mɛ wɑɑ yɑ Efɑ torɑsiɑ kɑ yen bwisi weesuɡii, nɑ wurure bɛɛn bwisikunu nu ku rɑɑ ko kɔ̃sunu kpɑ nu ɡɔsirɑ nu doonɑ sɑɑ nɑɑnɛn di ye i mɔ bɛɛ kɑ Kirisin ɡbinnɑɑ sɔɔ. Domi i ku rɑ yinɛ ɡoo ù n nɑ u bɛɛ Yesu tukon ɡɑri sɔ̃ɔmɔ. I mɑɑ sɔɔru sɑ̃ɑ i kɑ hunde tukɑ mwɑ ye i ǹ dɑɑ mwɛ. I kpɑm kĩ i lɑbɑɑri tukɑ wurɑ ye i ǹ dɑɑ wure.
Nɑ tɑmɑɑ ɡɑ̃ɑnu sɑri nì sɔɔ bɛɛn ɡɔro ɡisonko be, bɑ mɑn kere. Bɑɑ mɛ ɡɑri ɡeru ɡerusu kɑ mɑn sɛ̃, n ǹ mɔ nɑ yɛ̃ru bie nɡe mɛ sɑ bɛɛ sɔ̃ɔsi kpɑsɑsɑ kpuro sɔɔ.
Ye nɑ bɛɛ Gusunɔn Lɑbɑɑri ɡeɑ nɔɔsiɑ nɑ ǹ kɔsiɑru ɡɑru mwɛ. Nɑ tii kɑwɑ n kɑ bɛɛ suɑ wɔllɔ. Ye nɑ kuɑ mɛ nɑ torɑwɑ? Nɑ derɑ Yesun yiɡbɛnu ɡɑnu mɑn ɡobi kɔsiɑ. Nɑ sibu beɡiɑ mwɑɑri n kɑ bɛɛ somi. Sɑnɑm mɛ nɑ wɑ̃ɑ bɛɛn mi, nɑ̀ n ɡɑ̃ɑnun bukɑtɑ mɔ, n ku rɑ kɑ ko bɛɛn ɡoon sɔmunu, domi bɛsɛɡii be bɑ nɑ Mɑsedɔnin di bɑ kɑ mɑn ye kpuro nɑɑwɑ yèn bukɑtɑ nɑ mɔ. Nɑ tii nɛnuɑ kpuro sɔɔ kpɑ nɑ kun sɑ̃ɑ bɛɛn sɔmunu. Mɛyɑ ko nɑ n mɑɑ tii nɛni. 10 Kɑ Kirisin ɡem mɛ mu wɑ̃ɑ nɛ sɔɔ, nɑ bɛɛ sɔ̃ɔmɔ mɑ ɡoo sɑri wi u koo mɑn yinɑri n woo kɑnɑ ɡɑri yinin sɔ̃ Gɛrɛkibɑn tem kpuro sɔɔ. 11 Mbɑn sɔ̃nɑ. I tɑmɑɑ nɑ ǹ bɛɛ kĩ? Gusunɔwɑ yɛ̃.
12 Nɡe mɛ nɑ mɔ̀ tɛ̃, mɛyɑ ko nɑ n mɔ̀ kpɑ n bu swɑɑ ɡɑnɛ be bɑ kɑsu bu woo kɑnɑ bu nɛɛ, bɛsɛ kɑ be, sɑ sɑ̃ɑwɑ tiɑ. 13 Domi tɔn be, bɑ sɑ̃ɑ ɡɔro weesuɡibu, be bɑ rɑ ɡɑbu nɔni wɔ̃ke, mɑ bɑ tii sokumɔ Kirisin ɡɔrobu. 14 Gɑ̃ɑnu sɑri mi, ni nu biti mɔ domi Setɑm tii koo kpĩ u tii ko nɡe yɑm bururɑm ɡɔrɑdo. 15 Ǹ n mɛn nɑ, biti ɡɑɑ sɑri win sɔm kowobu bɑ̀ n tii kuɑ nɡe ɡem sɔm kowobu. Adɑmɑ bɑ koo ben ɑre wɑ nɡe mɛ ben kookoosu sɑ̃ɑ.
Nɔni swɑ̃ɑ te Pɔlu wɑ
win ɡɔrɑ sɔɔ
16 Nɑ kpɑm ɡerumɔ ɡoo u ku mɑn mɛɛri nɡe wiiro. Adɑmɑ ì n mɑn mɛɛrɑ wiiro, i mɑn wuro nɡe mɛ, kpɑ nɛ mɑɑ n woo kɑnɑ fiiko. 17 Ye kon ɡere tɛ̃, yɑ ǹ wee Yinnin min di. Adɑmɑ nɑ ye ɡerumɔwɑ kɑ toro sindu domi nɑ yɛ̃ mɑ kon kpĩ n woo kɑnɑ. Nɑ ɡɑri ɡerumɔ nɡe wiiro. 18 Yèn sɔ̃ ɡɑbu dɑbinu bɑ wɑsin sɔ̃ woo kɑnɑmɔ, nɛn tii kon mɑɑ woo kɑnɑ. 19 Bɛɛ be i bwisi mɔ, i rɑ kɑ wiirobu tɛmɑnɛ. 20 I mɑɑri bɑ bɛɛ kuɑmmɛ nɡe yobu, mɑ bɑ bɛɛ ɡbɛnimɔ mɑ bɑ bɛɛ tɑki dimɔ mɑ bɑ bɛɛ ɡɛmmɔ mɑ bɑ bɛɛ bɑɑri soomɔ. 21 Sekurɑ mɑn mɔ̀ n kɑ bɛɛ sɔ̃ mɑ dɑmɑ nɛ nɑ kun mɔ n kɑ bɛɛ kuɑ mɛ.
Kɑ mɛ, ɡoo ù n toro sindu mɔ nɑ mɑɑ mɔ nɛn tii. Nɑ ɡɑri sɑɑrimɔ nɡe wiiro. 22 Bɑ sɑ̃ɑ Yuubɑ? Mɛyɑ mɑɑ nɛn tii. Bɑ sɑ̃ɑ Isirelibɑ? Mɛyɑ mɑɑ nɛn tii. Bɑ sɑ̃ɑ Aburɑhɑmun bweseru? Mɛyɑ mɑɑ nɛn tii. 23 Bɑ sɑ̃ɑ Kirisin sɔm kowobu? Nɑ bu kere te sɔɔ. Nɛn ɡɑri yi, wiirɑ ɡɑriyɑ. Nɑ sɔmburu kuɑ nɑ bu kere, bɑ mɑn pirisɔm doke n bu kere, bɑ mɑn sɛni so nɑ ǹ yen ɡeeru yɛ̃. Nɔn dɑbinu nɑ ɡɔɔ turuku kuɑ. 24 Nɔn nɔɔbuwɑ Yuubɑ bɑ mɑn sɛni nɔɔ weeru tiɑ sɑri so. 25 Bɑ mɑn dɑ̃ɑ so tiɑ tiɑn nɔn itɑ. Bɑ mɑn kpenu kɑsukure nɔn teeru. Nɔn itɑwɑ bɛsɛn ɡoo ɡɑ nim diirɑ, mɑ nɔn teeru nɑ wɔri nim sɔɔ nɑ wɑ̃ɑ mi bururun di sere sisiru bururu. 26 Nɛn sɑnum dɑbinu sɔɔ nɑ rɑ n wɑ̃ɑ kɑri sɔɔ dɑɑ bɑkɑnun sɔ̃ kɑ swɑɑ diobun sɔ̃, ɡɑsɔ nɛn tiin bweseru sɔɔ, ɡɑsɔ tɔn tukobun mi, ɡɑsɔ wuu sɔɔ, ɡɑsɔ ɡbɑburɔ, ɡɑsɔ nim wɔ̃ku sɔɔ, ɡɑsɔ mɑɑ be bɑ sɑ̃ɑre nɑɑnɛ dokeobun mi. 27 Nɑ sɔm dɑmɡinu kuɑ, nɑ mɑɑ wɑhɑlɑ wɑ. Nɑ dom serɑ nɔn dɑbinu. Nɑ ɡɔ̃ɔru kɑ nim nɔru wɑ. Nɑ dĩɑnu biɑ nɔn dɑbinu. Wooru kɑ tererɑ mɑn deemɑ. 28 Ye yɑ tie nɑ ǹ yen ɡɑri mɔ̀ mɑ n kun mɔ ɡɑri yi nɑ sɔɔwɑ bɑɑdommɑ, yiyɑ Yesun yiɡbɛnu kpuron bwisikunu. 29 Goo ù n dɑm bie nɑ rɑ n mɑɑ dɑm biewɑ. Bɑ̀ n ɡoo sokurɑsiɑ, n dɑ mɑn mɛniwɑ.
30 Yɑ̀ n kuɑ tilɑsi n kɑ woo kɑnɑ, nɛn dɑm sɑrirun sɔ̃nɑ kon woo kɑnɑ. 31 Gusunɔ, Yinni Yesun Bɑɑbɑ, wi n weenɛ bu siɑrɑ kɑ bɑɑdommɑɔ, u yɛ̃ mɑ nɑ ǹ weesu mɔ̀. 32 Sɑnɑm mɛ nɑ wɑ̃ɑ Dɑmɑsiɔ, wuu yɛ̃ro wi sinɑ boko Aretɑsi u yi, u derɑ bɑ wuun kɔnnɔsu kɛnuɑ bu kɑ mɑn mwɑ. 33 Adɑmɑ bɑ mɑn yɑrɑ sɑɑ ɡbɑ̃rɑrun fɛnɛntin di kɑ bireru. Nɡe mɛyɑ nɑ kɑ nùn kisirɑri.
Kɑ̃sinu kɑ sɔ̃ɔsi ni Pɔlu wɑ