14
Kralj Astijag bi pridružen svojim ocima, a naslijedi ga Kir Perzijanac. Daniel življaše kod kralja, koji ga poštivaše više nego bilo kojega od svojih prijatelja. A imali su u Babilonu kumira imenom Bela i prinosili mu svaki dan po dvanaest artaba najboljeg brašna, četrdeset ovaca i šest metreta vina. I kralj ga je štovao i svaki dan išao da mu se klanja. A Daniel se klanjaše svome Bogu. Stoga mu reče kralj: “Zašto se ti ne klanjaš Belu?” On odgovori: “Jer ne štujem rukotvorenih kumira, nego Boga živoga, koji stvori nebo i zemlju i koji gospodari svakim tijelom!” Tada će kralj: “Ti dakle misliš da Bel nije živi bog? Zar ne vidiš što sve pojede i popije svaki dan?” I reče Daniel smiješeći se: “Ne varaj se, kralju; iznutra je od gline, izvana od mjedi; nikada taj još nije ni jeo ni pio.” Kralj, bijesan, dozva Belove svećenike te im reče: “Ako mi ne reknete tko jede ovu hranu, umrijet ćete; no ako dokažete da to Bel jede, umrijet će Daniel što pogrdi Bela.” I reče Daniel kralju: “Neka bude po tvojoj riječi!” A svećenika Belovih bijaše sedamdeset, ne brojeći žene i djecu. 10 Kralj tako uđe s Danielom u hram Belov. 11 Svećenici mu Belovi rekoše: “Mi ćemo izići, a ti, o kralju, naredi da se postave jela i donese miješano vino: zatim zaključaj vrata i zapečati ih svojim prstenom; ako ujutro dođeš i ne nađeš da je Bel sve pojeo, neka umremo - mi ili Daniel, naš klevetnik.” 12 Nisu se bojali, jer bijahu načinili pod stolom tajni ulaz kojim bi svaki dan dolazili i trošili jelo. 13 Ali kad oni izađoše i kralj dade postaviti jela Belu, 14 Daniel naredi svojim slugama da donesu pepela i njime pospu sav hram pred očima kraljevim. Tada iziđoše, zaključaše vrata, zapečatiše ih kraljevim prstenom te otiđoše. 15 Svećenici, po običaju, dođoše noću sa ženama i djecom: sve izjedoše i popiše. 16 Kralj sutradan urani, a tako i Daniel. 17 I kralj ga zapita: “Daniele, jesu li pečati nepovrijeđeni?” - “Nepovrijeđeni su, kralju”, odgovori Daniel. 18 Čim se otvoriše vrata, kralj pogleda na stol i povika iza glasa: “Velik li si, Bele, i nema nikakve prijevare u tebe!” 19 Daniel se nasmija; zadrža kralja da ne uđe, pa mu reče: “Pogledaj pod, istraži čije su ovo stope!” 20 “Vidim stope muškaraca, žena i djece” reče kralj. 21 I bijesan, dade uhvatiti svećenike, žene i djecu njihovu. Tada mu pokazaše tajna vrata na koja su ulazili i trošili ono što bijaše na stolu. 22 Kralj ih dade pogubiti, a Bela predade Danielu, koji razori njega i njegov hram. 23 A bijaše i velik zmaj koga štovahu Babilonci. 24 Kralj reče Danielu: “Hoćeš reći da je mjeden? Gle! Živi, jede, pije: nećeš valjda kazati da ovo nije živi bog. Pokloni mu se!” 25 Daniel odgovori: “Ja se klanjam Gospodu Bogu svome; on je Bog živi. A ti, kralju, daj mi vlast, i ja ću ubiti ovu zmiju bez mača i bez toljage.” 26 I reče kralj: “Dajem ti!” 27 Tada Daniel uze smole, masti i dlaka, sve to ispeče, načini od toga kuglice te ih baci zmaju u ždrijelo. Zmaj proguta i rasprsnu se. A Daniel reče: “Gledajte čemu se klanjate!” 28 Kad to čuše Babilonci, silno se razbjesnješe i pobuniše se protiv kralja. Rekoše: “Kralj postade Židov: Bela sruši, zmaja ubi, svećenike pokla.” 29 Navališe dakle kralju i rekoše: “Predaj nam Daniela, inače ćemo ubiti tebe i tvoj dom!” 30 I vidje kralj da žestoko navaljuju; prisiljen, preda im Daniela. 31 Oni ga baciše u lavlju jamu: i ostade ondje šest dana. 32 U jami bijaše sedam lavova kojima davahu svaki dan po dva trupla i dvije ovce: tada im ne dadoše ništa da bi proždrli Daniela. 33 A prorok Habakuk bijaše u Judeji: upravo bijaše skuhao kašu i nadrobio kruha u posudu te pošao da odnese žeteocima u polje. 34 I Anđeo Gospodnji reče Habakuku: “Odnesi ručak koji imaš u Babilon, Danielu u lavljoj jami!” 35 Habakuk odgovori: “Gospodine, Babilon ne vidjeh i za jamu ne znam!” 36 Anđeo ga Gospodnji uhvati za vrh glave i noseći za kiku spusti ga u Babilonu povrh jame hitrinom svoga duha. 37 I povika Habakuk: “Daniele, Daniele, uzmi ručak što ti ga šalje Bog!” 38 A Daniel reče: “Spomenuo si se mene, Bože, i nisi zapustio one koji tebe ljube.” 39 I ustade Daniel i blagova, a Anđeo Gospodnji odmah vrati Habakuka u njegovu zemlju. 40 Sedmoga dana dođe kralj da oplače Daniela; priđe jami, pogleda, kad ono: Daniel sjedi. 41 Tada kralj povika iza glasa: “Velik si, Gospode Bože Danielov, i nema drugoga Boga osim tebe!” 42 I zapovjedi da Daniela izvade iz jame i da onamo bace one koji su njega htjeli upropastiti: lavovi ih učas požderaše pred njegovim očima.