55
Zborovođi. Uza žičana glazbala. Poučna pjesma. Davidova. Počuj mi, Bože, molitvu, ne krij se molbi mojoj: obazri se na me i usliši me! Mučim se u svojoj tjeskobi, zbuni me vika dušmanska i tlačenje grešničko. Navališe na me nesrećom, bijesno me progone. Srce mi je ustreptalo i strah me samrtni spopade. Užas me i trepet hvata, groza me obuze. Zavapih: “O, da su mi krila golubinja, odletio bih da otpočinem! Daleko, daleko bih letio, u pustinji se nastanio; brzo bih si potražio sklonište od bijesne oluje i vihora.” 10 Smeti ih, Gospode, podvoji im jezike, jer nasilje i svađu vidim u gradu; 11 danju i noću zidinama kruže; bezakonja su i nevolje u njemu. 12 Usred njega zasjede, s ulica mu nepravda i podlost ne odlaze. 13 Da me pogrdio dušmanin, bio bih podnio; da se digao na me koji me mrzi, pred njim bih se sakrio. 14 Ali ti, ti si to bio, meni jednak, prijatelj moj, moj pouzdanik 15 s kojim sam slatko drugovao i složno hodismo u Domu Božjemu. 16 Smrt neka ih zaskoči, živi nek' siđu u Podzemlje jer im je pakost u stanu i srcu. 17 A ja ću Boga prizvati, i Jahve će me spasiti. 18 Večerom, jutrom i o podne tužan ću jecati, i on će čuti vapaj moj. 19 Dat će mi mira od onih koji me progone: jer mnogi su protiv mene. 20 Bog će čuti i njih poniziti, Onaj koji kraljuje odvijeka, jer se ne popravljaju, Boga se ne boje. 21 Podižu ruke na prijatelje, savez svoj oskvrnjuju. 22 Usta su im glađa od maslaca, a srce ratoborno; riječi blaže od ulja, a oni - isukani mačevi. 23 Povjeri Jahvi svu svoju brigu, i on će te pokrijepiti: neće dati da ikada posrne pravednik. 24 A njih ti, o Bože, strmoglavi u jamu grobnu! Krvoloci i varalice ni polovicu dana neće doživjeti! A ja se u tebe uzdam!