9
Yesuha̱ o ta ibigidiobo͡u dobogo͟͡udiobo͡u tofigiei ke bologuo̱u̱mo͡u bolo̱ degei
(Mak 2:1-12; Luk 5:17-26)
Kegemo͡u, Yesu e̱ mosole foudu folomo͡u, ohue̱i̱yai ilobo͡u ile, yo͟͡u e̱ sabeko͡u felei. Foloumo͡u, o ilo kedia̱ do o ta, e̱ ibigidiobo͡u dobogo͟͡udiobo͡u olo͡u fe̱i̱ tofigiei ke̱ botegei tageto͡u tilamo͡u hebele haguasiei. Yesuha̱ die damale̱yodei ke̱ duguomo͡u, do o koko͡u ko͡u gue tobou, mogo dihi, na̱ gue̱ degeda, a̱ge midiho̱ kasaga̱i̱ na̱ milo͡u gadi ke̱ gebe meiyodili.
Mosesha̱ kuolo͡u yo du o ilo kedia̱ ta̱ ke̱ dulomo͡u, dio͟͡uno͡u ko͡u gue tobolo͡u i, o ko͟͡umaha̱ge Godiha̱ timo͡u ke̱ mo͡u la̱di.
Yesuha̱ o kedia̱ fima̱i̱ ke̱ tawalemo͡u yodu, ni̱ kadegeimo͡u fima̱i̱ kasaga̱i̱ kegei ke̱ mala̱ iya? A̱ge kage tobolo͡u? A̱ midiho̱ kasaga̱i̱, do o kaha̱ milo͡u gadi ke̱ gebe meiyodili kaha̱, ni̱ge a̱me ogo͡u ga tobo͡u di oyodele ili. Haba, a̱ge do o kuoko͡u, na̱ hagua̱ma iyedilibe, ni̱ge kageimo͡u a̱ ogo͡u ga tobolo͡u yode tawale iya? O Kedia̱ Dihi e̱me sa sibige̱ kuoko͡u be hu̱ hiyedo dala. E̱ge midiho̱ kasaga̱i̱ obe milo͡u gadi ke̱ gebe meiyodele saga̱i̱yode tobou. Yesu e̱ yo͟͡usie kege tobou, o kedia̱ ta̱ e̱ tobolo͡u ke̱me sibige̱bo͡u dade tawamabadomo͡u. Kegemo͡u, e̱ do o koko͡u ko͡u gue tobou, na̱ hagua̱, ne̱ botegei ke̱ mala̱ba, ne̱ moso̱ko͡u iyedei. Kege tobo͡u mo͡u, o ke̱me hagua̱mo͡u, e̱ moso̱ko͡u fogo͡u i. O sasa̱i̱ kedia̱ ke̱ duguomo͡u kesigie gue̱ degemo͡u, Godiha̱ hu̱ hebele fogulo i. Yobe, Godiha̱ omoko͡u hu̱bo͡u nele̱bo͡u olo͡u fe̱i̱ ke̱ ne̱i̱ kaha̱.
Yesuha̱ o Matyu haguisai
(Mak 2:13-17; Luk 5:27-32)
Kegemo͡u, Yesuha̱ iligi dugube, gamani sibidi sele kefedi moso̱ koko͡u o ta, e̱ hu̱ Matyube koko͡u duwomo͡u duguomo͡u, na̱ hagua̱ba, da imebeede tobo͡u mo͡u, e̱ hagua̱, Yesu sesele i.
10 Kegemo͡u, Yesuha̱ ile Matyuha̱ moso̱ko͡u folomo͡u, nale̱ nala̱ duwomo͡u, ogo͡u ga tobo͡u ma gamani sibidi sele kefedi obo͡u, midiho̱ kasaga̱i̱ milo͡u di obo͡u su̱do haguasie, Yesubo͡u, e̱ dabai degedi obo͡u de duwoguali nale̱ nala̱ i. 11 Farisi o kedia̱ ke̱ duguomo͡u, e̱ dabai degedi o kedia̱moko͡u ko͡u gue yodulo i, ni̱ tisabe kageimo͡u gamani sibidi sele kefele idi obo͡u, midiho̱ kasaga̱i̱ milolo͡u idi obo͡u de duwoli nale̱ no̱u̱ya?
12 Yesuha̱ ta̱ ke̱ dulomo͡u, e̱ ko͡u gue tobou, o do meiyege mola moso̱ko͡u be idiyo mei. Do oyeno͡u si mola moso̱ko͡u yadi. 13 Ni̱ yaba, Godiha̱ kuguoko͡u ko͡u gue nala̱i̱ dala kaha̱ sibige̱ ke̱ tawama.
A̱ge ni̱ a̱moko͡u gali sile nele̱ idibe dafoulu. Ni̱ o sasa̱i̱ kedia̱moko͡u solo͡u do degele idi ke̱si a̱ge tagali. Hosea 6:6
Damale̱do, a̱ hagueibe, do̱u̱do o kedia̱no͡u haguisalamo͡u hagueli mei. A̱ hagueibe, o sasa̱i̱ midiho̱ kasaga̱i̱ milolo͡u idi kedia̱ haguisalamo͡u kuhe haguei.
Yesuha̱ nale̱ kuolo͡u dogogudi kaha̱ ta̱ ke̱ tobou
(Mak 2:18-22; Luk 5:33-39)
14 Kegemo͡u, Jonha̱ dabai degedi o kedia̱ Yesuko͡u ya ko͡u gue yodulo i, eibo͡u, Farisi o kedia̱ dabai degele idi obo͡u, eibe nale̱ kuolo͡u dogogulo iye, kageimo͡u ne̱ dabai degedi o kedia̱me nale̱ kuolo͡u dogogudiyo mei?
15 Kegemo͡u, Yesuha̱ sima ko͡u gue tobou, o taha̱ sobo͡u hulaba, nale̱ hiyedo kefeguoba, e̱ mogo dia̱ diguba, haguasie fele̱gababe, die mogoha̱ sihou degele ile saga̱i̱ mei, e̱me dia̱bo͡u de dala kaha̱ degemo͡u. Habage, o ilo kedia̱ die mogo mala̱ fogo͡u iba kelege, nale̱ kuhe kuolo͡u dogogulo ileyode tobou.
16 Kegemo͡u, Yesuha̱ haba tobou, o tae yukuei ebele do͡u lai ke̱ yukuei afuko͡u koko͡u dogoguo gofo͡u diyo mei. Yobe, yukuei ke̱ bigibabe, yukuei kai gehe̱ dogoguo gofou ke̱me huyafe̱i̱ degeiba, yukuei ko͡u ke̱me dolodo do͡u lale kaha̱ degemo͡u. 17 Haba obege tigi kolo hue̱i̱ gofo͟͡udo, ebele milou ke̱me wai meme kolo, oe afu ko͡u milou kodu so͡u gudiyo mei.* Kege degeibabe, tigi kolo hue̱i̱ gofo͟͡udo kaha̱ wai meme kolo ke̱ do͡u lama ile. Kegeiba, tigi kolo hue̱i̱ gofo͟͡udo ke̱ ile hobogo͡u ba, wai meme kolo ke̱ne makolo. Tigi kolo hue̱i̱ gogo͟͡udo ebele ke̱me wai meme kolo ebele koduno͡u so͡u gubasi bolofe̱i̱no͡u dalale.
Yesuha̱ sasa̱i̱ dihi tei ta hagua̱gi, haba sasa̱i̱ taha̱ e̱ yukueiko͡u kugumo͡u bolo̱ degei
(Mak 5:22-43; Luk 8:41-56)
18 Yesuha̱ kege tobolo͡u dalamo͡u, hiye o ta haguamo͡u, e̱moko͡u yubu sugulo fiya duwoli ko͡u gue tobou, ma̱ sasa̱i̱ dihibe ifi tolo i, ke̱no͡u si na̱ ile, ne̱ dobogo͟͡u dogoguba, e̱ hagua̱ gehe̱ degeleyode tobou. 19 Kege tobo͡u mo͡u, Yesu e̱ hagua̱mo͡u, e̱bo͡u de i. E̱ dabai degedi o kedia̱ne dilie youmo͡u sesele yai.
20 Kelegeno͡u, sasa̱i̱ taha̱ Yesuha̱ tobeya ke̱ amafe̱i̱ hagua, e̱ yukuei sasado kaha̱ fe̱ koko͡u kugu. Sasa̱i̱ ke̱me sadebe olo͡u fe̱i̱do 12 kegebe tiaibo͡u no͡u delei. 21 E̱ fi̱yege ko͡u gue tawai, a̱ e̱ yukueino͡u fe̱i̱ kugubabe, a̱ bolo̱ degeleyode tawai. 22 Kugumo͡u, Yesuha̱ boholo͡u mo͡u, sasa̱i̱ ke̱ duguomo͡u, e̱moko͡u ko͡u gue tobou, mogo dihi, na̱ gue̱ degeda. Na̱ a̱moko͡u damale̱yodei kaha̱ bolo̱ degei dala kehe̱. E̱ kege tobo͡u mo͡u, kelegeno͡u sasa̱i̱ ke̱ bolo̱do degei.
23 Kegemo͡u, Yesube haba ile, hiye o kaha̱ moso̱ko͡u folomo͡u dugube, o ilo kedia̱ kibi haguisoumo͡u, o sasa̱i̱ su̱do gosolomo͡u uwo hiyedo degele imo͡u du. 24 E̱ dia̱moko͡u tobou, ni̱ fogo͡u ima. Sasa̱i̱ dihi ko͟͡ume teli mei, e̱me tiei tilayode tobou. Ke̱no͡u si dia̱ e̱moko͡u yilo̱ i. 25 E̱ o sasa̱i̱ kedia̱ tobo͡u mo͡u, mihi̱ko͡u muguoumo͡u, e̱ tei kaha̱ tila moso̱ kodu folomo͡u, sasa̱i̱ dihi tei ke̱ dobogo͟͡uko͡u to͡u mo͡u hagua̱i̱. 26 Dihi tei hagua̱gi kaha̱ ta̱ uwo ke̱me sa kileya ke̱ olo͡u fe̱i̱ sia tefei.
Yesuha̱ diho̱ du degei o bolo̱u̱, haba ta̱ mei o tabo͡u de bologuo̱u̱mo͡u bolo̱ degele i
27 Kelege, Yesu e̱ fogo͡u imo͡u, diho̱ du degele i o bolo̱u̱ e̱ haba sesele yolugi, e̱moko͡u ko͡u gue haguisa tobolo͡u i, na̱me Devitha̱ hu̱ti, na̱ ele solo͡u do degeyedele i. 28 Iligi, moso̱ko͡u foloumo͡u, o bolo̱u̱ ke̱diliene ile fologoumo͡u, e̱ diliemoko͡u yodu, nelege a̱ nelebe bologuo̱u̱babe de bolo̱ degeleyodema damale̱yodele ili? Kegemo͡u dilie tobou, Hiye O, elege na̱ kege degele ke̱ damale̱yodeiyode tobolo͡u i. 29 Kegemo͡u, e̱ dilie diho̱ kuguomo͡u tobou, nele a̱moko͡u damale̱yodei saga̱i̱ ke̱no͡u tefele, nele duguloyode tobou. 30 Kege tobo͡u mo͡u, dilie diho̱ bolo̱do degele i. Yesuha̱ diliemoko͡u ta̱ nele̱do dege tobou, nele bolo̱ degei kaha̱ ta̱ ke̱me o tako͡u hobo͡u tobo͡u dama. 31 Ke̱no͡u si dilie yamo͡u, Yesuha̱ degei ta̱ uwo ke̱ sa kileya ke̱ o sasa̱i̱ kedia̱moko͡u olo͡u fe̱i̱do tobolo͡u hobogou.
32 Dilie fogo͡u youmo͡u, Yesuha̱ dugube, o ilo kedia̱ o ta, duo kasaga̱i̱ye tou ke̱ wolo͡u hagua fele̱goumo͡u dugu. O ke̱me ta̱ mei. 33 E̱ duo kasaga̱i̱ ke̱ igile mugumo͡u, fogo͡u imo͡u, o ke̱ ta̱ fua tobo͡u mo͡u dulo i. O sasa̱i̱ kedia̱ ke̱ duguomo͡u kesigie tobolo͡u i, di ifi ko͟͡u dugulu saga̱i̱ ko͡u gueibe, afuge sa Israel kuoko͡u be, kegei ta dugulo ili mei. 34 Farisi o kedia̱ge Yesube duo kasaga̱i̱ kedia̱ hiye oha̱ nele̱ya ke̱ duo kasaga̱i̱ igisediyode tobolo͡u i.
Yesuha̱ e̱ dabai degedi o kedia̱moko͡u dabai ne̱mo͡u i
(Ta̱ Hiye 9:35–10:42)
Yesuha̱ o sasa̱i̱ kedia̱moko͡u solo͡u do degei
35 Kegemo͡u, Yesuha̱ sa kileya ke̱ sieibe die egei moso̱ya ke̱ egei hehegiemo͡u sulugi, ta̱ uwo bolofe̱i̱ Godiha̱ wolo͡u daladi ke̱ne tobo͡u mo͡u siei. Haba dobo͡u o sasa̱i̱ne olo͡u fe̱i̱ bologuo̱u̱mo͡u, bolo̱ degele i. Nele̱ mei degei kedia̱ne olo͡u fe̱i̱ bolo̱ degele i. 36 E̱ o sasa̱i̱ su̱do kele dalagua ke̱ duguomo͡u, solo͡u do hiyedo degei. Yobe, dia̱me hagi̱ degemo͡u, nele̱ mei degele i. Dia̱me wai sipsip, wolo͡u daladi obo͡u mei saga̱i̱ kegei. 37 Kegeimo͡u, e̱ yo͟͡u e̱ dabai degedi o kedia̱moko͡u tobou, nale̱ segei su̱do hebe haimiko͡u suwi degeiye, ke̱no͡u si segei mo͟͡udi obe su̱do mei. 38 Kegei kaha̱, ni̱ge hebe hai obo͡u koko͡u diho̱ baga̱ tobo͡u basi, e̱ge e̱ dabai o kedia̱moko͡u tobo͡u ba dia̱ ya, nale̱ suwi degei ke̱ mo͟͡uma hagua kefegulo ile.
* 9:17 Yesu e̱ sa sibige̱ kuoko͡u delei kelegebe, Juda o kedia̱ die hue̱i̱na̱be di hue̱i̱na̱ saga̱i̱ mei. Dia̱ wai meme kolo gofo͡u mamo͡u, hue̱i̱be koko͡u do͡u ma nala̱ idi.