1 A Jov odgovori i reèe: 2 Zaista, znam da je tako; jer kako bi mogao èovjek biti prav pred Bogom? 3 Ako bi se htio preti s njim, ne bi mu mogao odgovoriti od tisuæe na jednu. 4 Mudar je srcem i jak snagom; ko se je opro njemu i bio sreæan? 5 On premješta gore, da niko i ne opazi; prevraæa ih u gnjevu svom; 6 On kreæe zemlju s mjesta njezina da joj se stupovi drmaju; 7 On kad zaprijeti suncu, ne izlazi; on zapeèaæava zvijezde; 8 On razapinje nebo sam, i gazi po valima morskim; 9 On je naèinio zvijezde kola i štape i vlašiæe i druge jugu u dnu; 10 On èini stvari velike i neispitljive i divne, kojima nema broja. 11 Gle, ide mimo mene, a ja ne vidim; proðe, a ja ga ne opazim. 12 Gle, kad uhvati, ko æe ga nagnati da vrati? ko æe mu kazati: šta radiš? 13 Bog ne usteže gnjeva svojega, padaju poda nj oholi pomoænici. 14 A kako bih mu ja odgovarao i birao rijeèi protiv njega? 15 Da sam i prav, neæu mu se odgovoriti, valja da se molim sudiji svojemu. 16 Da ga zovem i da mi se odzove, još ne mogu vjerovati da je èuo glas moj. 17 Jer me je vihorom satro i zadao mi mnogo rana ni za što. 18 Ne da mi da odahnem, nego me siti grèinama. 19 Ako je na silu, gle, on je najsilniji; ako na sud, ko æe mi svjedoèiti? 20 Da se pravdam, moja æe me usta osuditi; da sam dobar, pokazaæe da sam nevaljao. 21 Ako sam dobar, neæu znati za to; omrzao mi je život moj. 22 Svejedno je; zato rekoh: i dobroga i bezbožnoga on potire. 23 Kad bi još ubio biè najedanput! ali se smije iskušavanju pravijeh. 24 Zemlja se daje u ruke bezbožniku; lice sudija njezinijeh zaklanja; ako ne on, da ko? 25 Ali dani moji biše brži od glasnika; pobjegoše, ne vidješe dobra. 26 Proðoše kao brze laðe, kao orao kad leti na hranu. 27 Ako reèem: zaboraviæu tužnjavu svoju, ostaviæu gnjev svoj i okrijepiæu se; 28 Strah me je od svijeh muka mojih, znam da me neæeš opravdati. 29 Biæu kriv; zašto bih se muèio uzalud? 30 Da se izmijem vodom šnježanicom, i da oèistim sapunom ruke svoje, 31 Tada æeš me zamoèiti u jamu da se gade na me moje haljine. 32 Jer nije èovjek kao ja da mu odgovaram, da idem s njim na sud; 33 Niti ima meðu nama kmeta da bi stavio ruku svoju meðu nas dvojicu. 34 Neka odmakne od mene prut svoj, i strah njegov neka me ne straši; 35 Tada æu govoriti, i neæu ga se bojati; jer ovako ne znam za sebe.