1 Bože, slavo moja, nemoj muèati, 2 Jer se usta bezbožnièka i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivijem. 3 Rijeèima zlobnijem sa svijeh strana gone me, i oružaju se na me ni za što. 4 Za ljubav moju ustaju na mene, a ja se molim. 5 Vraæaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju. 6 Postavi nad njim starješinu bezbožnika, i protivnik neka mu stane s desne strane. 7 Kad se stane suditi, neka izaðe kriv, i molitva njegova neka bude grijeh. 8 Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi. 9 Djeca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica. 10 Djeca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hljeba izvan svojih pustolina. 11 Neka mu uzme dužnik sve što ima, i neka razgrabe tuðini muku njegovu. 12 Nek se ne naðe niko ko bi ga ljubio, ni ko bi se smilovao na sirote njegove. 13 Natražje njegovo nek se zatre, u drugom koljenu neka pogine ime njihovo. 14 Bezakonje starijeh njegovijeh nek se spomene u Gospoda, i grijeh matere njegove nek se ne izbriše. 15 Neka budu svagda pred Gospodom, i on neka istrijebi spomen njihov na zemlji; 16 Zato što se nije sjeæao èiniti milost, nego je gonio èovjeka ništega i ubogoga, i tužnome u srcu tražio smrt. 17 Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega. 18 Nek se obuèe u kletvu kao u haljinu, i ona nek uðe u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove. 19 Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblaèi, i kao pojas, kojim se svagda paše. 20 Taka plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju. 21 A meni, Gospode, Gospode, uèini što prilièi imenu tvojemu. Ti si dobar, milošæu svojom izbavi me. 22 Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni. 23 Nestaje me kao sjena, kad se odmièe; tjeraju me kao skakavce. 24 Koljena moja iznemogoše od posta, i tijelo moje omrša. 25 Postadoh potsmijeh njima; videæi me mašu glavom svojom. 26 Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj. 27 Neka poznadu da je ovo tvoja ruka, i ti, Gospode, da si ovo uèinio. 28 Oni kunu, a ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se tvoj obraduje. 29 Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim. 30 Hvaliæu Gospoda veoma ustima svojima, i usred mnogih slaviæu ga, 31 Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onijeh koji osuðuju dušu njegovu.