142
1 Glasom svojim ka Gospodu vièem, glasom svojim Gospodu se molim.
2 Izlivam pred njim moljenje svoje, tugu svoju pred njim kazujem,
3 Kad iznemogne u meni duh moj. Ti znaš stazu moju. Na putu, kojim hodim, sakriše mi zamku.
4 Pogledam nadesno, i vidim da me niko ne zna; nestade mi utoèišta, niko ne mari za dušu moju.
5 Vièem k tebi, Gospode; velim: ti si utoèište moje, dio moj na zemlji živijeh.
6 Èuj tužnjavu moju; jer se muèim veoma. Izbavi me od onijeh koji me gone, jer su jaèi od mene.
7 Izvedi iz tamnice dušu moju, da slavim ime tvoje. Oko mene æe se skupiti pravednici, kad mi uèiniš dobro.