39
Rekoh: èuvaæu se na putovima svojim da ne zgriješim jezikom svojim; zauzdavaæu usta svoja, dok je bezbožnik preda mnom. Bijah nijem i glasa ne pustih; muèah i o dobru. Ali se tuga moja podiže, Zapali se srce moje u meni, u mislima mojim razgorje se oganj; progovorih jezikom svojim: Kaži mi, Gospode, kraj moj, i dokle æe trajati dani moji? da znam kako sam ništa. Evo s pedi dao si mi dane, i vijek je moj kao ništa pred tobom. Baš je ništa svaki èovjek živ. Baš hodi èovjek kao utvara; baš se uzalud kida, sabira, a ne zna kome æe dopasti. Pa šta da èekam, Gospode? Nad je moj u tebi. Iz svega bezakonja mojega izbavi me, ne daj me bezumnome na potsmijeh. Nijem sam, neæu otvoriti usta svojijeh; jer si me ti udario. 10 Olakšaj mi udarac svoj, silna ruka tvoja ubi me. 11 Ako æeš karati èovjeka za prijestupe, rastoèiæe se kao od moljaca krasota njegova. Baš je ništa svaki èovjek. 12 Slušaj molitvu moju, Gospode, i èuj jauk moj. Gledajuæi suze moje nemoj muèati. Jer sam gost u tebe i došljak kao i svi stari moji. 13 Nemoj me više gnjevno gledati, pa æu odahnuti prije nego otidem i više me ne bude.