1 Kad bi vaćerava sa e manušengere hem e anđelengere čhibja, a nane man o mangipe, onda ka ovav ine samo sar o zvono savo ćerela buka hem o činele save zveckonena. 2 Kad bi ovela man daro te prorokujinav, kad bi džanava sa o tajne hem kad bi ovela man sa o džandipe, kad bi ovela man vera čak hem o planine te cidav ko aver than, a te na ovel man o mangipe, ništa naka ovav ine. 3 Hem kad bi delinava e čororenđe sa so isi man hem kad bi dava mlo telo te žrtvujini pe, a te na ovel man o mangipe, ništa naka koristini maje ine.

4 O mangipei strpljivo hem ljubazno. O mangipe nane ljubomorno hem na hvalini pe, na ćerela pe barikano, 5 na ponašini pe nepristojno, na rodela plo, na holjani, na pamtini o bišukaripe, 6 na radujini pe zaki nepravda, a radujini pe zako čačipe, 7 sa podnosini, nikad na našali pli vera, uvek nadini pe, sa trpini.

8 O mangipe nikad na prestanini. O daro oto prorokujiba ka prestanini; o daro oto vaćeriba ano aver jezici ka nestanini; o daro oto džandipe ka prestanini. 9 Adalese so, amaro džandipe nane potpuno hem amaro prorokujiba nane potpuno. 10 A kad ka avel okova soi potpuno, ka prestanini okova so nane potpuno. 11 Kad injumle čhavoro, vaćerđum sar čhavoro, mislinđum sar čhavoro, odlučinđum sar čhavoro. Kad bariljum, frdinđum mandar sa okova soi čhavorikano. 12 Adalese so, akana dikhaja samo odraz sar ko ogledalo; a tegani ka dikha jasno – muj mujeja. Akana mlo džandipe nane potpuno, a tegani ka džanav potpuno, ađahar sar so hem man o Devel potpuno džanel.

13 A akana ačhona akala trin: i vera, i nada hem o mangipe; a najbaroi olendar o mangipe.