1 A Elifas Temanac odgovori i reèe: 2 Može li Bogu biti èovjek koristan? Sam je sebi koristan èovjek mudar. 3 Je li svemoguæemu radost, ako si pravedan? ili mu je dobit, ako hodiš bez mane? 4 Hoæe li te karati i iæi na sud s tobom zato što te se boji? 5 Nije li zloæa tvoja velika? i nepravdama tvojim ima li kraja? 6 Jer si uzimao zalog od braæe svoje ni za što, i svlaèio si haljine s golijeh. 7 Umornoga nijesi napojio vode, i gladnome nijesi dao hljeba. 8 Zemlja je bila èovjeka silnoga, i ugledni je sjedio u njoj. 9 Udovice si otpuštao prazne, i mišice sirotama potirao si. 10 Zato su oko tebe zamke, i straši te strah iznenada. 11 I mrak je oko tebe da ne vidiš, i povodanj pokriva te. 12 Nije li Bog na visini nebeskoj? pogledaj gore zvijezde, kako su visoko. 13 Ali ti kažeš: šta zna Bog? eda li æe kroz tamu suditi? 14 Oblaci ga zaklanjaju, te ne vidi; hoda po krugu nebeskom. 15 Jesi li zapazio stari put kojim su išli nepravednici, 16 Koji se iskorijeniše prije vremena i voda se razli po temelju njihovu? 17 Govorahu Bogu: idi od nas. Šta bi im uèinio svemoguæi? 18 A on im je napunio kuæe dobra. Ali namjera bezbožnièka daleko je od mene. 19 Vidjeæe pravednici i radovaæe se, i bezazleni potsmijevaæe im se. 20 Da, još nije uništeno dobro naše, a ostatak je njihov proždro oganj. 21 Složi se s njim i pomiri se; tako æe ti biti dobro. 22 Primi iz usta njegovijeh zakon, i složi rijeèi njegove u srcu svom. 23 Ako se vratiš k svemoguæemu, opet æeš se nazidati, ako udaljiš od šatora svojih bezakonje, 24 Tada æeš metati po prahu zlato i Ofirsko zlato po kamenju iz potoka. 25 I svemoguæi biæe ti zlato i srebro i sila tvoja. 26 Jer æeš se tada radovati o Gospodu, i podignuæeš k Bogu lice svoje. 27 Moliæeš mu se, i uslišiæe te, i zavjete svoje izvršiæeš. 28 Što god naumiš, izlaziæe ti; i na putovima tvojim svijetliæe vidjelo. 29 Kad drugi budu poniženi, reæi æeš: da se podignu; i Bog æe izbaviti onoga ko je oborenijeh oèiju. 30 Izbaviæe i onoga koji nije bez krivice; izbaviæe se èistotom ruku tvojih.